Moje tragove
koji ostaju
neki će
možda
htjeti izbrisati
pustite ih
nek’ učine to
za svoju sreću
kratkotrajnu
kao mak u
procvatu
jer i oni će
uistinu
zaplakati jednom
nad svojom
sudbinom
kad ugledaju znak
neminovnog
a ja
ja ću ostati
sretan
svejedno.
©Tomislav Braco Antonijević (1993)
tomislavpoetry 