I kad kažem da te sanjam
ja zbilja sanjam
i u snu ti se klanjam
i budan dok te gledam
podmuklo kao vrag
u mislima se pitam
mogu li te uistinu i dalje voljeti
na isti način
kako sam i nekad znao?
no ti znaš u svakom trenu
o čemu razmišljam
i opet sam ti drag.
o zašto mi se diviš
kada znaš da nisam taj
koji vjerovati znade
čak i onda kad je kraj
kako opet nam se vraća
onaj stari sjaj
o zašto mi se čini
da me voliš u svakom trenu
sve više
a trebala bi znati
naša ljubav tek je blijeda sjena
i ne diše
jer ni mi nismo više mi
ostali smo samo ja i
samo ti.
©Tomislav Braco Antonijević
tomislavpoetry 