Postojanje

Uzmi
moje srce
i napoji ga
nježno.

vidiš,
ono ne vrijedi ništa
bez tebe.
ono je slomljena
anđeoska truba,
puno
otrova –

puno
gorčine i
bez nade u
život.

dajem ti
dušu
da je čuvaš na sigurnom,
daleko
od mene i mojih
prljavih ruku

i jednom,
ako dozvoliš,
možda budem opet
pitao
za nju.

to
što postojim,
​
to je dar
koji se zaslužuje
davanjem sebe
u cjelosti,

s ljubavlju.



©Tomislav Braco Antonijević