Ja sam mali
čovjek
velikog srca,
neki ljudi
kažu.
no život se
i meni
u problemima grca
i nisam
jedinstven,
pa nek’ me
i lažu
nije me briga
jer prijatelje imam
i ljubav svog
života
i to me čini
sretnim.
i zar mi stvarno od tog
išta više
treba
da me učini
većim
i od najvećeg
brijega
iznad Primoštena?
no ja vam ipak
kažem,
sebičan sam,
jer ovo srce
može dati više
no što daje
i kad jednom bude
kucalo tiše,
prije nego stane
bit će kasno,
zato
pisati mora –
to je
i ovoj budali
jasno.
ja sam
mali čovjek
velikog srca,
neki ljudi kažu
i zato
dok god budem smio
živjeti tiho –
ja ću pisati
glasno.
©Tomislav Braco Antonijević
tomislavpoetry 